“Beogradski sindikat” – “Azra” 21. veka!
DVEDESET GODINA KASNIJE: Neki od momaka iz BS nisu bili ni rodjeni u
vreme “Azrinog” albuma “Filigranski plocnici”
Od kako sam pre četiri godine prvi put stao na skije (mi rođeni na selu išli smo samo na more jer je skijanje sedamdesetih i osamdesetih, bar u Srbiji, bio luksuz prilično uskog sloja stanovnika gradova) – “vozim” uglavom sa slušalicama MP3-plejera. Osim kada skijam u društvu. Ali ja više volim da skijam sam uz muziku. Ove zime zaboravio sam MP3 u Novom Sadu pa sam u hotelskom “sajber kafeu” (da i to postoji u “Grandu”!) zamolio momka koji tu radi da mi na telefon prebaci par pesama sa svog harda. Čovek je fan “Beogradskog sindikata” sa čijim sam ranim opusom i ja upoznat (i veoma zadovoljan). Sada sam dobio priliku da slušam neke njihove novije pesme i – oduševio se. Niko u Srbiji, ni jedan novinar, filmski režiser, kolumnista, političar, tv-voditelj – jednostavno niko nije tako bolno precizno opisao današnju Srbiju kao pesme BS – “Već viđeno”, “Pretorijanska garda” (moj apsolutni favorit!), “Poroci Beograda”, “Oni su”, “Živina”… Kao što je uostalom Srbiju 2002. i vreme koje je prethodilo 12. martu 2003. – najbolje opisala legendarna “Govedina” koja ih je na velika vrata uvela na javnu i muzičku scenu Srbije.
Setio sam se Džonija Štulića i “Azre” koju sam slušao pod sestrinim uticajem kao dvanaestogodišnji dečak početkom osamdesetih.
“Beogradski sindikat” je za mene “Azra – 21. veka”. Kao što je Džoni 1982. pisao o proljeću 13. u decembru, kurvinim sinovima, gluperdama koje lutaju daleko, olovnim kovčezima nošenim maticom, šezdesetosmašima, Pavelu, Iranu, papi Vojtili i svima ostalima – tako danas BS, ponekad surovo i sirovo (neki će reći čak i vulgarno, ali ljudi su reperi pobogu!) ali pre svega iskreno i tačno piše o akterima današnje srpske stvarnosti.
Jedna draga prijateljica, lekar po struci i duboko demokratski opredeljena žena, rekla mi je da joj “buržoaska distanciranost ne dozvoljava da sluša BS”. Znam još mnogo pametnih i dobronamernih ljudi koji misle slično.
Siguran sam da na tu vrstu distance danas niko od nas nema pravo jer će ignorisanje stavova te generacije dovesti do toga da stihovi iz pesme “Oni su” – (”zar bombom da kažem da ta priča nam se smučila, na sednice da upadam i taoce da uzimam, zar vas istorija naša nije baš ništa na učila…”) postanu naša realnost.
Razlika izmedju Azre i BS je u jednostavnoj cinjenici da se Dzoni Stulic nikada nije svrstao ni uz jednu politicku grupaciju ili politicara dok su BS upravo to uradili. Ko jos u Srbiji ima para i interesa da izdaje singl, kao sto su to uradili BS? Ali ako se uzme u obzir da je taj singl bio deo predizborne kampanje Cedomira Jovanovica onda je odgovor na to pitanje jednostavan.
Takodje, Azrina beskompromisnost u stavovima je daleko od prevrtljivosti BS-a kojima je Svilana cas medju nogama Solane, cas kul lik iz “naseg” tabora. Kosovo je cas svetinja, cas teret koji nas vuce dalje od svetle evropske buducnosti.
Nisam siguran da im je singl bio u funkciji kampanje C.Jovanovica, znam da je bilo frke oko toga sto je pesmu “Vec vidjeno” pustao na svojim mitinzima i Karicev PSS. U svakom slucaju slazem se da kada se preslusa ceo opus BS-a (poput pesama “Na bojnom polju” i “Niko ne moze da zna”) stice se nesto drugacija slika. O izjavama u medijima se ne bih izjasnjavao, komentarisao sam samo pesme a one koje sam pobrojao – “Vec vidjeno”, “Pretorijanska garda”, “Oni su” i “Zivina” i dalje racunam u remek-dela domaceg repa i politicki angazovane poezije.
Robert
Azra me je othranila, njojzi hvala. 🙂
Početak mog “druženja” sa BS bila je upravo Viteshka, odnosno Na bojnom polju. I onda su mi neki kasniji radovi delovali kao da ulaze u koliziju sami sa sobom.
A i kad se bilo sta poredi sa Azrom, ja sam veoma pristrasna.
Isto kao kada neko poredi EKV i Van Gogh.