Zlatibor, srećna nova 1993. godina
Svestan rizika da ću biti optužen za endemsku prečansku “preosetljivost” izazvanu činjenicom da živim u gradu koji je vekovima bio pod upravom Beča i Pešte – izjavljujem: Zlatibor, taj “biser turističke ponude Srbije” – pravo je mesto na koje treba da odvedete gosta iz inostranstva željnog da oseti nepatvoreni šmek Srbije devedesetih. Etno park u kome su sačuvani svi relikti nedavne prošlosti: urbanistički haos, smeće na svim stranama, blatnjave i razlokane ulice pored višemilionskih kičastih vila, ćelavci sa zlatnim kajlama u džipovima iz kojih trešti turbo-folk, gomile ostataka hrane ispred i iza svih fast-food restorana/kioska…
SVE JE NA SOPSTVENU ODGOVORNOST: “Trabmbulina” okićena badnjakom, ali zato ne radi
Treba još? Ima još: nerazumno visoke cene hrane i pića, potpuno odsustvo inostranih turista (ako se izuzmu naši gastarbajteri), umesto da udišete svež vazduh – u nos vam ulaze izduvni gasovi iz auspuha stotine automobila koji imaju pravo da voze bukvalno svuda, najčešće tik uz pešačke staze… Da nas sa kioska ne gledaju naslovne strane novina sa Tadićevim likom na osnovu kojih se da zaključiti da se radnja događa u vreme predizborne kampanje u januaru 2008. godine – ništa me ne bi uverilo da nismo u devedesetim (Toma Nikolić, Mrkonjić, Čeda…).
Vikend za nama sam dakle sa porodicom proveo na Zlatiboru. Kada sam proteklih godina dolazio na Zlatibor – ili je sve bilo prekriveno snegom ili je u maju bilo sve zeleno. Ovog puta sam “pogodio” vikend kada je sneg počeo da se ubrzano topi i otkriva gomile smeća koje su bezbrižno spavale ispod debelih belih nalsaga proteklih nekoliko nedelja. Niz poluasfaltirane zlatiborske ulice potekle su reke prljave vode. Sve ono što izaziva pozitivne asocijacije na Zlatibor: svež vazduh, prirodne lepote, duvan čvarci, rakija klekovača, slatko od šumskih jagoda, pizze iz peći na drva…potisnuto je u stranu ružnom slikom urbanističkog haosa, smeća i opšteg nereda…
Jedina “svetla tačka” koju sam za ta tri dana boravka na Zlatiboru video bio je renovirani hotel “Mona” kao i besprekorno čisto i uređeno apartmansko naselje “Kraljevi konaci”. Jednom rečju, izgledaju kao da se ne nalaze na Zlatiboru.
CAFE NOSTALGIA: Momo u “Moni”
U hotelu “Mona” prošle subote otvorena je izložba slika Mome Kapora. Ovaj vitalni 70-godišnjak (pre par dana je proslavio 70. rođendan) čiji sam tekst o nostalgiji za prvim fast-food kioscima sa kobasicama u posleratnom Beogradu čitao u NIN-u dok smo se penjali ka Zlatiboru, pored toga što piše sjajne knjige i novinske tekstove – bavi se i slikarstvom. I to ne amaterski. Kao što u tekstu o izložbi kaže Nikola Kusovac: “Samo dobro obavešteni znali su da je Momo Kapor pre četiri ipo decenije diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, akademika, člana SANU i Hercegovca…”
Izložba je prodajna, cene su jake, “gastarbajterske” – od 4.000 do 5.000 eura po platnu. Neko će primetiti da se po istim cenama u beogradskim galerijama mogu kupiti dela istih formata recimo jednog Cileta Marinkovića ili Vladimira Dunjića, pa i Milana Konjovića. Ipak, Kapor je sada “u modi” a to svakako ima svoju cenu.
U noći između 13. i 14. januara proslavljena je pravoslavna Nova godina. Bez puno pompe, bez koncerta Željka, Cece ili Seke na trgu, sa tek par petardi i ponekom raketom vatrometa na oblačnom nebu.
Kada je svanulo Kusturica i Koštunica su u Drvengradu otvorili festival “Kustendorf” (što u prevodu sa nemačkog znači “Kustino selo” a ne “Kustino brdo” kako su javile “TV novosti”). Festival je otvoren tako što je Nele Karajlić obučen u popa držao opelo filmu “Umri muški 4” i sahranio ga na “Groblju loših filmova”.
U Drvengradu je, inače, na poklonjenoj opštinskoj zemlji preko noći otvoren i hotel sa 4* sa spa centrom i bazenom. Pa neka antiglobalisti iz celog sveta plate i uživaju.
Dobra i nažalost tačna slika Zlatibora, a i mnogih drugih ovdašnjih prirodnih lepota koje zagađuju i uništavaju upravo oni koji se najviše busaju u grudi patriotske.
Ipak, moram da primetim (izvinite ali ovo je jače od mene) da spomenuti ćelavci na kožnim sedištima svojih džipova vrlo često imaju baš vaše izdanje Svet, magazin koji već godinama kontaminira ovdašnju medijsku scenu, zdušno doprinosi primitivizaciji društva i svojim uspehom konstantno izaziva nicanje novih, sve užasnijih tabloida (Skandal, Ekskluziv…).
Skidam Vam kapu za neka izdanja, najviše za nekada izvrsni, a sada zbog FHM-a uprosečeni, ali još uvek pristojni CKM, ali Svet je ekvivalent Tv Pinku i jako dugo se pitam kako tako pristojan i pametan čovek može da stoji iza takvog užasa.
Iskreno vaš,
Ivan Bevc
Dragi Ivane,
“Svet” je zaista od sredine do kraja devedesetih bio list koji su (izmedju ostalih) citali i gorepomenuti celavci. Od 1992. kad je nastao do 1996. kada se okrenuo estradi bavio se prevashodno politikom.
Od pre nekoliko godina, narocito nakon promene formata i uvodjenja premazne hartije, “Svet” je postao klasican celebrity nedeljnik za populaciju od 18 do 30 godina, onakav kakvi su u UK “Star” i “New” ili “National Enquirer” ili “People” u SAD. Dakle, pise o popularnim pevacima, glumcima, zvezdama reality show-ova, objavljuje paparazzo fotografije… U odnosu na brojne dnevne i pojedine nedeljne tabloide koji su u medjuvremenu iznikli, “Svet” danas deluje kao “cedno stivo” 🙂 Salu na stranu, ali mi u Srbiji trenutno imamo situaciju da su apsolutno sve dnevne novine sa nacionalnim prostrianjem sa izuzetkom Politike i Danasa – tabloidi: “tradicionalni” poput Novosti, “umiveni” poput Blica ili ekstremniji poput Kurira, Press-a, Gazete, lista Alo, Pravde, upravo ugasenog Sutra… Sve su to po definiciji – tabloidi! Dakle, za njihovo nastajanje i odrzavanje tesko moze biti odgovoran uspeh “Sveta”. Jednostavno, celokupna nasa politicka i drustvena stvarnost je u toj meri tabloidizirana i podlozna skandalima da je takav vid stampanih medija najbolje oslikava i ljudi upravo takve novine u najvecem broju citaju.
Dragi Roberte,
ja pamtim Svet i pre nego sto se okrenuo estradi i to je bilo prilicno zanimljivo stivo za ono vreme. Ne kazem da ovo kakav je sad ne postoji nigde u svetu, i sami ste nabrojali nekolicinu. Medjutim, ja moram da deo krivice svalim i na vas koji ste “samo radili svoj posao”. Da je bilo malo vise drustvene svesti, a manje jurnjave za zaradom ne bi nam kiosci bili ovako uzasni.
U jednom ste svakako u pravu, u odnosu na papirne mutante tipa Scandal Svet je zaista cedno stivo.
Nadam se da cete svoj “greh” okajati pokretanjem nekih novih dobrih magazina 🙂 – kao covek koji puno cita, a i sam pisem za razne magazine, osecam ogroman nedostatak ozbiljnijeg stiva. Nedavno sam bio u Rumuniji i video da tamo izlaze i GQ i Esquire, uz Details mozda najbolji magazini za muskarce (Wired je van konkurencije), tako nesto bi bilo lepo videti u Srbiji, a ne stoti klon CKM-a.
Ima mesta za dobre mesecnike te vrste, povratak srpskog Playboya to pokazuje.
Sutra je ugasen? Ulepsali ste mi dan.
s postovanjem
Ivan Bevc
Dakle, o kakvom to uzasu prica Ivan Bevc? Coveka ne poznajem, al i on mene ne poznaje. Trebaoo bi da dodje u Makedoniju da stane samo pored dve,tri trafike pa da vidi sta je uzas od novina i kojekakvih izdanja. I, da stavi prst na celo zbog cega se u Makedoniji, siromasnoj i sa 300 hiljada nezaposlenih, Svet u cirilicnom izdanju i na makedonskom jeziku najbolje prodaje i obara sve rekorde? Ja tom Ivanu necu dati odgovor na ovo pitanje, najbolje neka odgovor potrazi sam ili kod Roberta Cobana koji je izmislio Svet i koji je i sa Svetom zarazio i konzervativne Makedonce,vec punih 5 godina, pa i dobar deo albanske populacije koja ovde zivi…..
sa postovanjem,
Dule Micic, direktor makedonske varijante celebrity Sveta!
Dule,
uz duzno postovanje, ali nema razloga za nervozu. Mislim da gospodinu Cobanu advokat nije neophodan, pogotovu ne tako pristrasan, on vrlo dobro razume o cemu pricam.
Znam da je situacija u Makedoniji jos gora nego u Srbiji, ali to je prilicno logicno s obzirom na broj stanovnika i veliki procenat albanske manjine koja uglavnom bojkotuje izdanja na makedonskom.
Ali isto tako je i u Srbiji gora nego u Rumuniji i Hrvatskoj i mislim da treba to da nam budu reperi, a ne oni koji kaskaju za nama.
veliki pozdrav,
Ivan
Zlatibor je mala maca za Kop… To je prava ogoljena kvazimondenska scena za bezvrate bilmeze.
Podrzavam Ivanov apel za novim magazinima koji nisu klonovi starih i bave se i nesto ozbiljnijim temama.
Corporate Social Responsibility ne mora samo da bude po principu “stancamo brlje, ali radimo i humanitarne akcije”. Lepo je i treba da nastavite sa humanitarnim akcijama, ali koliko biste samo unapredili drustvo kada biste lepo upakovali neko izdanje koje se bavi drustvom na drugi nacin od pogleda na njegove margine (ups, da, izgleda su vecina, evo cujem i Grand TV se otvara).
PS Dule, jel to u opisu urednika MK Sveta da se pravda i kad ga niko ne napada ili ti to iz hobija volis da sebe i druge malo nerviras? Procitao sam sta si napisao za Toseta, sad si i ovde nesto ljut i pribegavas klasicnoj Jelena Tinska fori “ja ga ne znam, on me ne zna”, pa mi se obrazac formira. Pitam, ne optuzujem.
Bojane, cini mi se da ce jos vremena morati da prodje dok ne dobijemo nesto za nas “marginalce”. Ja sam pristalica teorije da je davanje narodu onoga sto on navodno hoce najcesce samo izgovor za neulaganje napora da se taj narod malo produhovi. Doduse, kada drzavna televizija koju placamo to ne radi, zasto bi to morao da radi privatni medij?
Pustajte narodu Mocarta umesto Cece godina dana i Mocart ce biti veca zvezda od nje.
Vidim da je kupljena licenca za jos jedan celebrity magazin…valjda je tu trenutno najveca zarada, avaj.
Bojane, sta si se “oboio” u tom svom imenu, pa nerviras sve oko sebe svojim detinjastim komentarima. A, izvini brate sta fali Jeleni Tinskoj? Super je ona. Zena nema “dlaku na jeziku”!!!
pozdravljam te, Dule Micic !
Dule, pa ti si stvarno pravi covek na pravom mestu…brate 🙂
A J.T. nema dlaku na jeziku, to je tacno…doduse, nema jos mnogo stosta ali to tabloide ne zanima, bitno je ovo prvo.
…nađoh Tvoj blog u Blogodku, i konačno uživam beskrajno u Tvojim tekstovima. ja sam na mom blogu počela da pišem priče.volela bih da pročitaš jednu-zove se “karijera jednog smutljivca”.Tvoja davno bivša koleginica iz davnog IP-a u TV NS Aleksandra iz kulture.