Kako su Makedonci “dozidali” Samuilovu tvrđavu iznad Ohrida
Sve je izgledalo kao u nekom austrijskom sanatorijumu iz perioda bel epoka s početka prošlog veka! Prostrana terasa, mirna površina jezera, gusta borova šuma… Potpuni mir. Nedostajale su samo medicinske sestre sa terapijama u malim čašicama na velikim poslužavnicima.
DISKRETNI ŠARM STAROG OHRIDA: Jedna od strmih uličica između Tvrđave i luke
Upravo takva je atmosfera bila na terasi renoviranog hotela “Inex Gorica” u kome je protekle nedelje održana konferencija “PRO.PR“ koja je okupila veliki broj stručnjaka za PR, komunikacije i medije iz celog regiona.
Trudim se da kada sam god u prilici odlazim na konferencije i kongrese u oblasti medija i komunikacije. Mnoge od njih redovno organizuju naši licencni partneri pa sam često bio njihov gost u Batu u Engleskoj (“Future“), u Barseloni (“Emap“), Minhenu (“Marquard“) ili pak Londonu i Njujorku (FIPP). Ove godine kongres FIPP (International Federation of Periodical Press) održaće se u Pekingu i tom se putu posebno radujuem jer je Indija do sada bila najistočnija tačka mojih putovanja.
Konferencija “PRO.PR” u organizaciji hrvatske agencije “Apriori komunikacije” ove godine organizovana je po peti put. Pre Ohrida domaćini su bili Herceg Novi, Beograd, Brioni i Rogaška Slatina a sledeće godine biće u Sarajevu. Čitava organizacija koju maestralno vode Danijel Koletić i Mladen Dakić je, mogu to reći posle višegodišnjeg međunarodnog “konferencijskog staža” – za čistu desetku. Na jednoj strani imamo paćljivo odbarane predavače iz regiona ali i Zapadne Evrope, aktuelne teme i zanimljive radionice – a na drugoj: potpuno opušten i neformalan pristup “socijalnim događajima”, večerama, ekskurzijama, karaoke-takmičenjima i ostalim dešavanjima namenjenim druženju učesnika.
Trećeg dana kongresa jedno od predavanja (na temu tržišta magazina na prostoru republika bivše Jugoslavije kao i problematike magazinskih brendova – “Brending Is Not Enough“) održao sam i ja (
prezmite prezentaciju u PDF formatu – 5,4 MB ). Kod pomenute prezentacije delimično sam se poslužio maestralnim predavanjem Džonatana Njuhausa, prvog čoveka kompanije “Conde Nast” (“Vogue“, “Vanity Fair“…) koje sam slušao pre dve godine na kongresu FIPP-a u njujorškom hotelu “Waldorf Astoria“. Pomenutu prezentaciju dopunio sam iskustvima sa ovih prostora kako bih učesnicima kongresa približio temu.
Na žalost, zbog obaveza nisam ostao svih pet dana kongresa pa sam od “socijalnih dešavanja” uspeo da “ukačim” jedino ekskurziju brodom po Ohridskom jezeru i potonju turu sa vodičem po samom gradu Ohridu. To da su Slovenci, Hrvati, Srbi, Crnogorci, Bošnjaci (pa i Albanci) na brodu uz živu muziku pevali pesme sa svih tih prostora sa sve “Od Vardara pa do Triglava” ulazi u već pomalo šund scenografiju svih ex-yu druženja na ovim prostorima u proteklih desetak godina (“Ko nas, bre, rastavi?”). Međutim, posebno komično bilo je to što nam je profesionalni turistički objašnjavao znamenitosti Ohrida – na engleskom jeziku!!!
“ON LINE PRODAJA” OHRIDSKIH BISERA: Improvizovana tezga u gepeku kola na ulazu u Samuilovu tvrđavu
Iste je večeri kada su u nekom momentu svi zaigrali “moravac” u sitnim satima žurke u našem hotelu, koleginica Milica Milić je duhovito prokomentarisala: “Glavno da su nas ceo dan na engleskom vodali po Ohridu!”
Na Ohridu sam pre ovoga bio u aprilu 1991. godine, dakle pre tačno 16 godina. Tada sam bio student treće godine Pravnog fakulteta i to je bilo ono vreme samita čelnika republika SFRJ koji su, kao, pokušavali da spreče predstojeću ratnu kataklizmu. U vreme mog boravka na Ohridu tog 18. aprila 1991. godine ovde su bili i – Izetbegović, Milošević, Tuđman, Gligorov, Bulatović i Kučan. Rat nisu sprečili a od njih šestorice samo su poslednja trojica u životu.
KAO NA KUBI: Oltajmeri na ohridskim ulicama
Ohrid se od tada promenio, mnogi hoteli su obnovljeni, gradske ulice sređene i popločane, sagrađene mnoge nove stambene zgrade. Međutim, meni je privukao pažnju jedan drugi detalj – tvrđava Cara Samuila na brdu iznad grada koja dominira celim krajolikom. Izvorno iz 11. veka – Samuilova tvrđava do nedavno je bila u ruševinama i ja je se kao takve jedva sećam iz 1991. godine. Sada, sa broda, dok prilazimo gradu – vidim impozantnu “kompletnu” tvrđavu sa kulama, puškarnicama i svim elementima potpuno očuvane srednjovekovne fortifikacijske građevine. Kada smo se popeli gore – shvatio sam da su stare zapuštene ruševine Samuilove tvrđave – domaćini jednostavno – dozidali! Vidim – kamen je novi na 70% površine bedema! Ne mogu da verujem!
NA SAMUILOVOJ TVRĐAVI: Novi kamen za nove turiste
“Da, sve je urađeno po projektima i sve izgleda onako kako je izgledalo u vreme Samuila!“, stidljivo priznaje english-speaking-vodič.
– “Ali to se nigde u svetu ne radi!“, uporan sam ja.
“Ovako je mnogo lepše! Ono je bilo zapušteno i ništa se nije videlo! Ranije nije bilo ni osveteljeno…“, “objašnjava” on.
Kao da Italijani nisu mogli da “dograde” Koloseum, Grci Partenon ili Meksikanci hramove Asteka i Maja i “po skicama ih doteraju da izgledaju kao prilikom gradnje”? Sigurno bi bilo “lepše”! A i holivudski filmmejkeri ne bi morali da se muče kompjuterskim animacijama i trikovima u filmovima poput “Gladijatora”, “Ben Hura”, “Apokalipta”, “300” i sličnih!
Tvrđava zaista izgleda impozantno a pogled na grad sa jezera sada deluje zaista “turistički kompletno”. Sve je tu: tvrđava, stare ulice, luka, crkve, džamije, spomenici… Ali!?!
Isto tako su mogli da izgrade i Ajfelovu kulu ili Kip slobode! Diznilend? Las Vegas?
Posebno me je “zabrinulo” to što sam taj “novi kamen i malter” jedino ja primetio a još više to što je čitav ovaj “slučaj” jedino meni smetao. Verovatno me je i na ovom polju vreme pregazilo i verovatno je da se ja ne razumem nove trendove u turizmu.
Tema koju si krstio “novi trendovi u turizmu” je vrlo zanimljiva. Postavlja se pitanja do koje mere treba restauruirati stare gradjevine i u kom obliku treba da ih vide pokoljenja iza nas. Ona se svakako moraju restaurirati i to se sa nekim umetnickim delima cini kontinuirano i temeljno. Slike se cuvaju i restauriraju da bi bile sto slicnije onome sto je napravio autor, zatim ikonostasi, mnoge crkve. Takodje, i neke gradjevine poprimaju “novi-stari” izgled. Kako je samo svojevremeno usminkana Citadela u Budvi, takodje, sam videla kada se radilo na Citadeli u Budimu, na crkvi “Sveta porodica” u Barseloni se stalno nesto radi, a sada ce Bogunovic srediti i tvrdjavu u Bacu :). Znaci, ono sto moze da se odrzi se ODRZAVA, a sta je sa srusenim, unistenim, da li to treba da se PRAVI da bi dostigao neki nivo autenticnosti i koji je to nivo?
Dubrovnik je nakon granatiranja obnavljan, a da li je trebao ostati takav sa posledicama granatiranja da bi pokolenja videla sta su sve pretrpele te zidine? Ili zidine smeju i moraju da trpe samo trag vremena? Koji je to trenutak koji treba da se sacuva i da li bi od Samuilove tvrdjave bilo uopste traga za 2000 godina da je samo restaurirana i kakva ce ona biti za 2000 godina nakon sto je sada novoizgradjena?
U sirem vremenskom kontekstu stvari izgledaju drugacije.
Osim toga, treba imati u vidu i da zemlje koje nisu imale sredstava niti kulturu ocuvanja svojih znamenitosti, nisu to cinile kontinuirano kao sto rade “napolju”, diskretno ali neprekidno sprecavajuci zub vremena da dokrajci stare gradjevine, a siromasi (Makedonci) kad se sete i kad mogu oni odmah naprave “potpuno novu staru tvrdjavu” ili Hercegovci “jos stari i ljepsi” most u Mostaru, koji je inace samo za pesake i nije tehnicki i saobracajno neophodan. Da li je trebao da se sagradi taj most ili su njegovi ostaci trebali samo da se restauriraju tokom stoleca?
Verujem da arhitekte i arheolozi, pre nego turizmolozi, imaju odgovor na ovo pitanje?
Za sada, ja sam ga postavila Stefanu koji je trenutno u Ohridu na maturskoj ekskurziji, da ga on prosledi svojim profesorima. Inace, dobra tema za Brava Casu, da nam to neko kompetentan razjasni.
Slazem se da je to mnogo sira i ozbiljnija tema nego sto sam u prvi mah pretpostavio. Valjalo bi naci nekog strucnjaka koji bi za Brava Casa-u dao meritorno misljenje na tu temu. Licno mislim da je u slucaju Sagrada Familie konstantna dogradnja opravdana jer je Gaudi nije zavrsio za zivota i oni to rade po njegovim projektima i skicama. Dubrovnik je posle granatiranja popravljam i to mi je isto OK jer su ostacenja obuhvatala manje od 10% stare gradske jezgre.
Most u Mostaru je srusen nasilnim putem u jednom momentu (naredba generala HVO Slobodana Praljka 9. novembra 1993. godine) i njegova ponovna izgradnja deset godina kasnije mi deluje legitimnom. U Budimu su izgradili novi “Hilton” u srcu Citadele i to mi je isto OK. Potpuno su mi legitimne fuzije starog i novog u gradskim jezgrima. Iako sam licno fan stare arhitekture, narocito secesije toliko prisutne u austrougarskim zemljama, nemam nista protiv toga ako se u gradskom jezgru “ugradi” nesto savremeno, u duhu svog vremena. Naravno, pri tom ne mislim na “projekte” poput zgrade SNP-a u Novom Sadu 1980. godine ili kojekakvih “Lupusa” 25 godina kasnije. Mislio sam na smislene intervencije kakve srecemo u centru Beca ili Praga. Srusiti staru Jermensku crkvu u centru grada (Novi Sad, 1961.) pod izgovorom da “nije bila od arhitektnoskog znacaja” mogu samo ljudi bez grama mozga. Narocito sto se posle ispostavilo da bi se Bulevar Marsala Tita (danasnji Mihajla Pupina) mogao bez problema izgraditi i da crkva nije rusena!
Dakle, ako je nesto sruseno nasilnim putem u jednom momentu, slazem se da se obnovi onako kako ke bilo, ako je nesto zubom vremena osteceno do 30%, slazem se da se popravi – ali dogradjivati 75% gradjevine vekovima ruinirane kao u slucaju Samuilove tvrdjave – to mi je van svakog smisla.
Ti ga sad bas matematicki definisao :). Interesantno je pitanje da li postoji takva “formula” ili je složenije-“od slucaja do slucaja”. Jedva cekam da cujem misljenje nekog strucnjaka za BC. Reci cu Tanji da procita nasa razmisljanja.
Zdravo gospodine Roberte
Javljam vam se iz Makedonije, t.j. i Skoplja. Pazlivo sam procitao vas zapis iz Ohrida i mnogo mi se sviga. Posebno za deo o kome pisete za Samoilovu tvrgavu.
To sto ste napisali je tacno, ali je tacno i ovo sto ja znam.
Gotovo svake godine od kako znam za sebe barem dva puta godisne, a zadnjih deset godina od kako se bavim i turizmom barem dva puta mesecno, ja sam u Ohridu. Dobro mi je poznato kakva je vila Samoilova tvrgava pre 40 godina, kakva je bila pre 2o godina i kakva je sada. Posto vi znate kakva je sada, nova, dogragena i ulepsana da vam kazem kakva je bila pre 40 godina. Onda kao dete prvi put bio sam u Ohridu i video tu tvrgavu. Bila je to gomila kamenja, koja se svakim danom rusila. Jedino su stajali prednji zidovi i jedna kula, kao i cisterna za vodu. Ljudi koji su dobro poznavali tvrgavu su nam objasnavali kako je ona izgledala pre prvog svetskog rata kada je i najvise razrusena. Zato ja ne gledam nista cudnog u tome da su je popravili, jer grad Ohrid je prepoznatljiv pored jezera i Samoilovim dvorcima t.j. tvrgavom.
Pozdrav
Miroslav Petrovski TA AVIOBALKAN – Skopje – Makedonija