Cenim da između Menhetna i vile Velikog Getsbija na Long Ajlendu početkom dvadesetih tadašnjim automobilima nije trebalo više nego danas od centra Beograda do adrese Ludoški šor 120, Šupljak.
Na pomenutoj lokaciji na severu Bačke nalazi se salaš legendarnog pevača Zvonka Bogdana na kojem se svake poslednje subote u avgustu održava žurka Vinarije Zvonko Bogdan. Većinski vlasnik vinarije, nezvanični boss Subotice – Lajoš Čakanj i njegov sin Andor – nekoliko godina unazad ovde priređuju nezaboravne žurke koje okupljanju viđene ljude iz HORECA industrije (kupci njihovih vina) ali zvanice iz javnog i medijskog života Subotice, Novog Sada i Beograda.
Nedavno sam u izdanju “Lagune” čitao roman “Iver”, subotičkog autora Ota Oltvanjija koji se, kao svi – preselio u Beograd. Oltvanji majstorski analizira subotičke prilike i mentalitete i suprotstavlja ih novosadskim i beogradskim. After Party nakon žurke na salašu Zvonka Bogdana je u legendarnoj Vili Lujza na Paliću. Svake godine goste zabavljaju domaćin – Zvonko Bogdan, nakon čega sledi neki jazz ili pop-bend, pa poznata zvezda (ove godine Bojana Stojmenov, praćena Sergejom Trifunovićem) i uz DJ-a sve traje do jutra kada se preživeli gosti sele u Vilu Lujza.
Oltvanji se u romanu “Iver” poigrava centralnim karakterom – Robertom Vitasom, muzičkom zvezdom u sedamdesetim godinama, legendom jugoslovenskog popa, u stvarnom životu nekom mešavinom Zvonka Bogdana, Đorđa Balaševića i Zdravka Čolića. Dobar deo romana smešten je u vilu “Filoksera” koja bi po opisu trebalo da bude u komšiluku Zvonkovog salaša.
Razuzdane žurke sa galonima kvalitetnog vina, odličnom hranom i muzikom, pod otvorenim nebom na severu Bačke – neodoljiv su mamac stotinama zvanica koje sa Juga hrle ka ovdašnoj verziji Great Gatsby Party-a.
Skot Ficdžerald je u, veruje se jednom od najvažnijih romana američke književnosti, opisao razuzdanost tamošnjeg društva neposredno nakon Velikog rata. Šampanjac teče u potocima – “Little Party Never Killed Nobody” – kako bi ispevali u poslednjoj verziji filma “Veliki Getsbi” i niko ne sluti da je Velika depresija na pomolu.
Gledajući razdragane zvanice srpskog Great Gatsby Party-a razmišljam da li je Srbija tek izašla iz Velikgo rata ili nam je Velika depresija na pragu. Ili putnici iz kolone automobila koji u redu čekaju na parking pred adresom Ludoški šor 120, kao 93 godina ranije na West Egg-u – jedva da rasmišljaju o bilo čemu.